外媒:加泰罗尼亚前主席普伊格德蒙特在德国被捕加泰罗尼亚西班牙普伊格德蒙特


Процесор текста (енгл. word/document processor) ?е електронска направа или рачунарска софтверска апликаци?а ко?а, на команду корисника, врши обраду текста: слага?е, уре?ива?е, форматира?е и понекад штампа?е било ко?е врсте писаног матери?ала.[1][2] Обрада текста може тако?е да се односи на напредне стенографске технике, понекад кориш?ене у специ?алном контексту, са специ?ално подешеном писа?ом машином. Термин ?е скован у IBM-ово? лаборатори?и у Беблингену, у Западно? Немачко?, током 1960-их. Стандардне карактеристике текст процесора обухвата?у фонт апликаци?у, проверу правописа, проверу граматике, угра?ени лексикон синонима, аутоматско исправ?а?е текста, Веб интегриса?е и извоз HTML-а, изме?у осталог. На??едноставни?е речено, текст процесор ?е мало више од велике скупе писа?е машине, а притом ?е исправ?а?е грешака ?едноставно.[3][4]
Текст процесор се по?авио као самостална машина током 1970-их и 1980-их, комбину?у?и уноше?е текста преко тастатуре и функци?у штампа?а електричне писа?е машине са комп?утерским процесором наме?еним за обраду текста.[5] Иако су карактеристике и диза?н варирале у зависности од произво?ача и модела, и нове карактеристике су додаване услед напретка технологи?е, текст процесори су обично садржали ?еднобо?ан приказ и могу?ност да се сачува?у документа на мемори?ску картицу или дискету. Касни?и модели су представили новитете, као што су програми за проверу правописа, унапре?ене опци?е за формате и матрично штампа?е. Како су прилагод?иве комбинаци?е личних рачунара и штампача постале уобича?ене, и комп?утерске софтверске апликаци?е за уре?ива?е текста постале популарне, ве?ина компани?а ?е престала да производи текст процесор машине. У 2009. посто?але су само две компани?е у САД, Classic и AlphaSmart, ко?е су их и да?е производиле.[6] Ме?утим, многе стари?е машине су и да?е у употреби. Од 2009. Sentinel ?е понудио машину описану као ?текст процесор”, али, прецизни?е, у пита?у ?е високоспеци?ализовани микрокомп?утер кориш?ен за рачуноводство и об?ав?ива?е.[7]
Текст процесори су потомци рани?их алата за форматира?е текста. Обрада текста ?е ?една од на?рани?е насталих апликаци?а за лични рачунар у канцелари?ске сврхе.
Иако су рани?и текст процесори користили tag-засновани ?език за означава?е за форматира?е документа, ве?ина модерних текст процесора користи предност графичког корисничког интерфе?са обезбе?у?у?и неку форму what-you-see-is-what-you-get обраде. Ве?ина ?их су мо?ни системи ко?и се састо?е од ?едног или више програма ко?и могу да произведу произво?ну комбинаци?у слика, графика и текста, ко?има се касни?е руку?е.
Microsoft Word ?е на?распростра?ени?и текст процесорски софтвер, по угра?еном систему за пра?е?е корисника, ко?и ни?е угра?ен у LibreOffice, AbiWord, KWord, и LyX. Microsoft проце?у?е да преко 500.000.000 ?уди користи Microsoft Office пакет,[8] ко?и обухвата Word. Посто?е и многе друге апликаци?е за обраду текста, ук?учу?у?и WordPerfect[9][10][11] (ко?и ?е доминирао тржиштем од средине 1980-их до раних 1990-их, на комп?утерима са инсталираним Microsoft-овим MS-DOS оперативним системом) и апликаци?е са отвореним кодом OpenOffice.org Writer,[12][13][14] LibreOffice Writer, AbiWord, KWord, и LyX. Web-засновани текст процесори, као што су Office Web Apps или Google Docs, представ?а?у релативно нову категори?у.
Зале?ина
[уреди | уреди извор]На самом почетку, процесори текста нису се развили из рачунарске технологи?е. Напротив, они су еволуирали из потреба писаца, а тек касни?е су се спо?или са комп?утерским по?ем.[15] Истори?а обраде текста ?е прича о постепено? аутоматизаци?и физичких аспеката писа?а и уре?ива?а, а затим усавршава?а технологи?е како би била доступна корпораци?ама и по?единцима.
По?ам обрада текста у америчким уредима почетком 1970-их био ?е усредоточен на иде?и реорганизаци?е дактилографа, али ?е значе?е термина убрзо проширено да обухвата аутоматско уре?ива?е текста. У почетку, диза?нери система за обраду текста су комбиновали посто?е?е технологи?е са онима у наста?а?у ради разво?а самосталне опреме, чиме ?е створена нова пословна област различита од личних рачунара ко?и су и сами били у процесу настанка. Концепт обраде текста произашао ?е из општи?е обраде података, ко?а се од 1950-их бавила применом рачунара на пословну администраци?у.[16]
Кроз истори?у, посто?ала су три типа процесора текста: механички, електронски и софтверски.
Механички процесори текста
[уреди | уреди извор]Први уре?а? за обраду текста (?Машина за транскрипци?у слова” ко?a ?е била слична машини за куца?е) патентирао ?е Хенри Мил за машину ко?а ?е била у ста?у тако ?асно и прецизно пише да се припрем?ени текст ни?е могао разликовати од оног произведеног штампарском машином.[17]
Више од ?едног века касни?е, ?ош ?едан патент се по?авио у име Вили?ама Остина Барта за типограф. Кра?ем 19. века, Кристофер Латам Шолс[18] ?е створио прву препознат?иву писа?у машину ко?а ?е, иако ?е била велика, описана као ?к?ижевни клавир”.[19]
Ови механички системи не могу да ?обра?у?у текст” изузев што ме?а?у позици?у типа, допу?у?у празне просторе или скокове у нове лини?е. Тек децени?ама касни?е, уво?е?ем електричних и електронских компоненти у писа?е машине оне су почеле ?е да помаже писцу у механичком делу. Сам термин ?обрада текста” ?е 1950. године створио Улрих Ста?нхилпер, немачки извршни директор за прода?у ИБМ писа?их машина. Ме?утим, та? термин ни?е био уста?ен литератури о канцеларинском мена?менту или рачунарству током 1960-их, иако су многе иде?е, производи и технологи?е на ко?е ?е се касни?е приме?ивати ве? били добро познати. Године 1971, ?у?орк Та?мс ?е ве? сматрао ова? термин уста?еним пословном изразом.[20] Обрада текста се разви?ала паралелно са општи?ом ?обрадом података” или применом рачунара у области пословне администраци?е.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Enterprise, I. D. G. (1. 1. 1981). Computerworld. IDG Enterprise. Приступ?ено 1. 1. 2019 — преко Google Books.
- ^ Waterhouse, Shirley A. (1. 1. 1979). Word processing fundamentals. Canfield Press. Приступ?ено 1. 1. 2019 — преко Google Books.
- ^ Amanda Presley (28. 1. 2010). ?What Distinguishes Desktop Publishing From Word Processing?”. Brighthub.com. Приступ?ено 1. 1. 2019.
- ^ ?How to Use Microsoft Word as a Desktop Publishing Tool”. PCWorld. 28. 5. 2012.
- ^ "TECHNOWRITERS" Popular Mechanics, June 1989, pp. 71-73.
- ^ Mark Newhall. Farm Show.
- ^ StarLux Illumination catalog
- ^ ?Microsoft Office Is Right at Home”. Microsoft. 8. 1. 2009. Архивирано из оригинала 11. 3. 2010. г. Приступ?ено 14. 8. 2010.
- ^ ?WordPerfect Office X8”. wordperfect.com. Corel Corporation. Приступ?ено 10. 6. 2016.
- ^ Brand, Stewart (1989). Whole Earth Software Catalog. ISBN 9780385233019. ?With all that it's capable of, I'm impressed by WORDPERFECT'S look of spareness. Sometimes it feels crippled to me, but crippled smart.”
- ^ ?Almost Perfect by W. E. Pete Peterson”.
- ^ Byfield, Bruce (25. 10. 2014). ?LibreOffice and OpenOffice: comparing the community health”. Linux Magazine. Архивирано из оригинала 19. 11. 2017. г. Приступ?ено 2025-08-14.
- ^ Newman, Jared (23. 4. 2015). ?OpenOffice development is looking grim as developers flock to LibreOffice”. PC World. Архивирано из оригинала 20. 8. 2016. г. Приступ?ено 2025-08-14.
- ^ Byfield, Bruce (27. 10. 2014). ?LibreOffice vs. OpenOffice: Why LibreOffice Wins - Datamation”. Datamation. Архивирано из оригинала 17. 9. 2017. г. Приступ?ено 2025-08-14.
- ^ Price, Jonathan, and Urban, Linda Pinneau. The Definitive Word-Processing Book. New York: Viking Penguin Inc., 1984, page xxiii.
- ^ W.A. Kleinschrod (1971). ?The 'Gal Friday' is a Typing Specialist Now,”. Administrative Management. 32 (6): 20—27.
- ^ Hinojosa, Santiago. ?The History of Word Processors”. The Tech Ninja's Dojo. The Tech Ninja. Приступ?ено 6. 5. 2018.
- ^ See also Samuel W. Soule and Carlos Glidden.
- ^ The Scientific American, The Type Writer, New York (August 10, 1872)
- ^ W.D. Smith, “Lag Persists for Business Equipment,” New York Times, 26 Oct. 1971, pp. 59-60.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bergin, Thomas J. (октобар 2006). ?The Origins of Word Processing Software for Personal Computers: 1976-1985”. IEEE Annals of the History of Computing. 28 (4): 32—47. ISSN 1934-1547. S2CID 18895790. doi:10.1109/MAHC.2006.76. Приступ?ено 29. 6. 2022.
- Bergin, Thomas J. (октобар 2006). ?The Proliferation and Consolidation of Word Processing Software: 1985-1995”. IEEE Annals of the History of Computing. 28 (4): 48—63. ISSN 1934-1547. S2CID 20785663. doi:10.1109/MAHC.2006.77. Приступ?ено 29. 6. 2022.
- Mackenzie, Charles E. (1980). Coded Character Sets, History and Development. The Systems Programming Series (1 изд.). Addison-Wesley Publishing Company, Inc. ISBN 978-0-201-14460-4. LCCN 77-90165.
- Christine Simons (1990). Easily into WORDSTAR 2000 Release 3. стр. 9. ISBN 1349109886.
- ?Software Spotlight: WordStar”. WinWorld. 18. 6. 2018.
- Pearlman, Gregg (ма? 1988). ?WordPerfect ST / Proving why it's the IBM PC best seller”. Antic. св. 7 бр. 1.
- ?Mail Merge”. iSchool.uTexas.edu (Tutorials). Архивирано из оригинала 2025-08-14. г. Приступ?ено 2025-08-14.
- ?Wordstar "keytop" stickers”. ?in case we weren't quite sagacious enough to memorize all of WordStar's one-key Ctrl command”
- ?WordPerfect 5.1”. ?WordPerfect 5.1 gives you help when you press F3”
- ?Reviews WordPerfect 4.1”. Atari Magazine. ?type-through .. allows you to print what you type”
- ?Productivity enveloping: WordPerfect”. PC Magazine. август 1986. стр. 395. ?providing a type-through (typewriter emulation) mode”
- Joanna Gosling (1989). Easily into WordPerfect 5. стр. 29. ISBN 1349110175. ?USING TYPE THROUGH FOR ADDRESS LABELS”
- Foster, Ed (28. 12. 2007). ?How Did WordPerfect Go Wrong?”. Infoworld.
- Karsmakers, Richard (16. 2. 1988). ?Word Perfect. Word Perfect?”. st-news.com.
- Peterson, W. E. "Pete" (2012). Almost perfect : how a bunch of regular guys built WordPerfect Corporation. Must Read Summaries. ISBN 9782806235107.
- Lettice, John (1. 5. 2002). ?OpenOffice suite goes 1.0”. The Register. Situation Publishing. Архивирано из оригинала 9. 4. 2004. г. Приступ?ено 16. 10. 2013.
- ?Hacking”. OpenOffice.org Wiki. Oracle Corporation. 27. 1. 2011. Архивирано из оригинала 9. 11. 2017. г. Приступ?ено 20. 8. 2013.
- ?3.4 Beta - Developer Snapshot - Release Notes”. Oracle Corporation. Архивирано из оригинала 27. 9. 2013. г. Приступ?ено 22. 9. 2013.
- ?Language localization status”. OpenOffice Language Localization Project. Oracle Corporation. 12. 4. 2011. Архивирано из оригинала 22. 11. 2018. г. Приступ?ено 20. 6. 2013.
- ?Home / stable / 3.3.0”. Apache OpenOffice. SourceForge.net. Архивирано из оригинала 30. 10. 2018. г. Приступ?ено 21. 9. 2013.
- ?License Simplification FAQ”. Sun Microsystems. Архивирано из оригинала 29. 9. 2018. г. Приступ?ено 27. 2. 2010.
- ?Licenses”. Apache Software Foundation. Архивирано из оригинала 25. 2. 2012. г. Приступ?ено 21. 1. 2012.